Priznajem da sam uvek imao razumevanja i volje da slušam James Taylora.

Iako nipodaštavan od nekih mojih drugova (da ne spominjemo imena!), on mi je još od albuma “Sweet Baby James” bio prirastao srcu.

Pošto je bio deo Soundtracka mog detinjstva kao i deo jedne noći za vreme bombardovanja 1999. godine, uvek sam mu davao šansu i preslušavao njegov novi album.

Ovaj najnoviji čine obrade tuđih pesama. Tu su standardi “Suzanne”, “Hound Dog”, “Summertime Blues” I “Not Fade Away”, kao i obrade pesama “Why Baby Why”, Georga Jonesa, “Some Days You Gotta Dance” Dixie Chicks kao i čuvene pesme Jimm Webba “Witchita Lineman”, koja ne gubi mnogo u poređenju sa klasičnim izvođenjem Glenn Campbell-a.

Muzika na ovom albumu je odsvirana tako da podiže raspoloženje. Tu ima rock'n'rolla, bluesa, country-ja, i gospela, i sve to na Taylorov prepoznatljiv način.

Ukratko – veseo album za slušanje uz kamin i široki osmeh na licu.

Slobodan Vlaketić